U pitanju je mit koji se održava već dugo. Ljudi danas još uvek mešaju sodu bikarbonu sa praškom za pecivo i prisustvom aluminijuma. Soda bikarbona nikad nije sadržala aluminijum.
Nikad nije i nikada neće. Marketinške taktike su ubedile milione ljudi u suprotno, pošto ljudi nisu upoznati sa osnovama hemije.
Zapravo, skoro svaka soda bikarbona kupljena u prodavnici je bezbedna, jeftina, čista i pogodan izvor natrijum bikarbonata, kao i bilo koji drugi skuplji brend koji navodno ne sadrži aluminijum.
Prva stvar koja će vam pomoći da se uverite da kupujete kvalitetnu sodu bikarbonu jeste da proverite da li na kutiji piše da ona sadrži 100% sodu nikarbonu.
Postoje kompanije koje zavaravaju ljude da proizvode sodu bikarbonu bez aluminijuma u poređenju sa drugim kompanijama. Da li to znači da drugi brendovi sode bikarbone sadrže aluminijum? To je dobar marketing, ali to nije istina.
Ali, glavno je pitanje zašto je taj mit plasiran? To ćemo lako objasniti ako se upitamo ko od te laži ima finansijsku korist. To svakako nisu kompanije koje prodaju sodu bikarbonu, jer to nije proizvod koji je skup ili ekskluzivan.
Pa ko je onda taj? To su farmaceutske kompanije, ali zašto? Odgovor je, zato što soda bikarbona leči mnoge bolesti pa i one kao što su tumor ili rak, a farmacija želi da vam proda svoje basnoslovno skupe lekove koji često i ne leče ništa.
Ovoj manipulaciji su podlegli apsolutno svi pa i oni dobronamerni koji pišu o lečenju sa sodom bikarbonom. Jeste li primetili da apsolutno svi u tekstu napominju da kupite samo sodu bez aluminijuma.
I šta vi uradite? Odete u prodavnicu zdrave hrane , apoteku ili supermarket i tražite sodu bikarbonu bez aluminijuma. I onda prodavci sležu ramenima, jer to ne znaju a ni na deklaraciji ne piše. Ne piše zato što tu nema aluminjuma a nikad ga nije ni bilo.
Po tome možete videti kolika je moć farmaceutskih firmi koje su nas u Srbiji navele da verujemo kako soda bikarbona sadrži aluminijum i zbog toga odustajemo od kupovine. Ista stvar je i u inostranstvu.
Znamo mnogo ljudi koji su odustali od lečenja sa sodom bikarbonom jer su bili uplašeni da će piti i aluminijum.
Zbog toga podelite ovaj tekst sa prijateljima da se razotkrije laž i da se ljudi počnu lečiti bez straha. Zapamtite, soda bikarbona ne sadrži aluminijum.
Zbog čega je nastala zbrka?
Konfuzija je nastala pre oko deceniju kada su ljudi počeli da brkaju prašak za pecivo i sodu bikarbonu, a kompanije su to iskoristile. Ako u nekom proizvodu može biti aluminijuma, onda je to prašak za pecivo, a ne soda bikarbona.
I soda bikarbona i prašak za pecivo mogu da se koriste kao agensi za previranje, što znači da se oboje mogu dodati u pecivo pre kuvanja kako bi proizveli ugljen-dioksid i uzrokovali „dizanje“ testa. Prašak za pecivo sadrži sodu bikarbonu, ali ove dve supstance nisu isto i koriste se pod različitim uslovima.
Prašak za pecivo sadrži sodu bikarbonu, ali uključuje i agens za zakišeljavanje (obično kalijum bitartarat) i agens za sušenje (obično skrob).
Tipičan prašak za pecivo se sastoji od 30% sode bikarbone, 5-12% monokalcijum fosfata i 21-26% natrijumaluminijum sulfata.
Prašak za pecivo je dostupan i sa i bez jedinjenja sa aluminijumom. Mnogi ne vole da koriste prašak za pecivo sa aluminijumom jer daje hrani slabo metalni ukus, ali postoji i zabrinutost zbog unosa aluminijuma.
Mnogi praškovi za pecivo imaju sličan efekat kada se testiraju, tj. veoma je mala razlika u količini gasa koji nastaje u svakom pojedinačnom brendu.
Drugim rečima, pored zabrinutosti zbog aluminijuma, ne bi trebalo da postoji razlika među konvencionalnim praškovima za pecivo.
Da li postoje razlike između različitih brendova sode bikarbone?
Zapravo, ne postoje. Definitivno ne u tolikoj meri da opravdaju veću cenu proizvoda koji navodno ne sadrže aluminijum. Ne postoji proces u proizvodnji sode bikarbone koji bi u nju mogao da unese aluminijum.
Soda bikarbona se može napraviti rastvaranjem natrijum hlorida (kuhinjske soli), amonijaka i ugljen-dioksida u vodi, ali čist proizvod se dobija različitim kombinacijama natrijum karbonata, vode i ugljen-dioksida.
RECEPTI ZA LEČENJE RAKA I DRUGIH BOLESTI
Bikarbonat je alkalna supstanca koja se prirodno proizvodi u telu i koja se ponaša kao pufer, kontrolišući pH.
Složeni sistem pufera reguliše pH u krvi, održavajući ga u rasponu 7,35-7,45, što je nešto alkalnije od čiste vode. Naravno, što ste bliže pH 7,45, vašem telu će biti lakše da se odbrani od bolesti.
Soda bikarbona je prilično efektivna kada se pomeša sa vodom kao antacid ne bi li uklonila kiselinu ili žgaravicu. Takođe se koristi kao medicinski sastojak u leku za trbušne bolove kod dece.
Može se efektivno koristiti intravenski kao vodeni rastvor u slučaju acidoze ili nedostatka jona natrijuma ili bikarbonata u krvi.
1) Bolest bubrega
U jednoj studiji, britanski istraživači su dve godine tretirali pacijente, koji su bolovali od naprednih bolesti bubrega i metaboličke acidoze, oralnom upotrebom natrijum bikarbonata pored njihovog redovnog tretmana.
Natrijum bikarbonat je umanjio stopu odumiranja funkcije bubrega za dve trećine, a samo 6,5% pacijenata je moralo da ide na dijalizu do kraja studije, u poređenju sa 33% u kontrolnoj grupi.
2) Rak
Studije su pokazale da dijetetske mere za poboljšanje nivoa natrijum bikarbonata mogu da povećaju pH kiselih tumora bez remećenja pH u krvi i zdravim tkivima. Životinjski modeli ljudskog raka dojke pokazuju da oralno uzimanje natrijum bikarbonata zaista čini tumore alkalnim, inhibirajući metastazu.
Protokol dr Džulijana Vitakera podrazumeva 12 grama (dve kašike) sode bikarbone pomešane sa dve šolje vode i zaslađeno slabo kaloričnim zaslađivačem. Ova mešavina se uzima na sat ili dva oko tri puta dnevno.
Ljudima kojima je dijagnostikovan rak prostate u četvrtom stadijumu mogu da se izleče korišćenjem sode bikarbone kao prirodnog leka.
3) Gorušica
Najjeftiniji način da se izborite sa povremenom gorušicom i problemima sa varenjem jeste da rastvorite pola kašike sode bikarbone u šolji vode i popijete sat-dva nakon obroka.
4) Dermatološka stanja
Britanski istraživači su otkrili da dodavanje pola šolje sode bikarbone u kupku umanjuje svrab i iritaciju kod pacijenata sa psorijazom.
Pasta napravljena od sode bikarbone i pomešana sa malo vode, a zatim namazana na opekotine, ujede insekata, alergijske osipe itd. umanjuje neprijatnosti. Ta ista pasta je dobra i za piling.
5) Prirodni dezodorans
Prosto pomešajte kašiku sode bikarbone sa dovoljno vode da napravite mlečnu tečnost, a zatim utrljajte smešu na stopala i ispod pazuha.
6) Zdravlje usta
Soda bikarbona je popularan sastojak zubnih pasti i rastvora za ispiranje usta pošto se pokazala kao dobra za uklanjanje naslaga na zubima. Nije preporučljivo da stavite samo sodu bikarbonu na četkicu za zube jer bi mogla da istroši enamel tokom vremena zbog svojih abrazivnih svojstava.
I na kraju jedna veoma bitna stvar, vodite računa da sve količine sode bikarbone, više od pola ravne kafene kašičice mogu podići krvni pritisak onima koji su na to osetljivi. Nije u pitanju drastično podizanje pritiska, ali treba biti oprezan.
(Webtribune.rs)
Nema komentara:
Objavi komentar